Da progovore gradovi stari
Bedemi i tvrđave trošne
Što za tebe život su dali
Naši preci sinovi BosneOd vremena Kulin bana
I prošlosti slavnih dana
Sablje britke Bošnjaku o pasu
Uvijek si bila na junačkom glasuOsvojit niko te ne mogaše 
I nikada niko neće moći
Dok krvavom zemljom tvojom
Ponosni Bošnjak stameno kročiNa mehkoj zemljici tvojoj
Mezar uz mezar humka uz humku
I tako još stotine redaMajčine usne nijemo se miču
Dok nekuda s nadom ispruža rukuNe plači starice majčice mila
Dužnost si svoju časno ispunila
Sedam si puta dušu ispustila
Sedam se puta s tijelom svojim rastavilaSedam si sinova rodila majko
Znam nije ti bilo lahko
Al u tebi bije bošnjačko srce
I za to te poštuje svakoI na tebe red ubrzo doći će
Prekratiće sve tvoje muke
Nejma još mnogo tu da se kaže 
No kraj sebe ispruži svoje umorne ruke