Pozdrav svima,

Obaveštavam sve da prestajem sa igranjem. Dosta je bilo. Igra samo što nije krepala i to je to. Solidarišem se sa našima što bataljuju. Nekako mu sve dođe isto, bez nekih bitnijih promena. Postalo je dosadno. Poslednjih meseci čak zaboravim da se prijavim i za kongres. To je samo dokaz da treba da se bataljuje.

Opa mačak, pardon mečak, sad će biti više vremena za mene?

Imovinu ne dam nikom! Ostavljam sve samom sebi. Žao mi je samo moja dva verna radnika iz jedinice, drug Pinki i Del boy koji će završiti na ulici. Al šta da im radim, život je surov!

Govediću već planiram naše buduće vreme!


Ne mogu da kažem da mi nije bilo zabavno. Kad se setim kako sam maltretirao Šprcla, pa i sve ostale u to vreme. Tako je bilo lako trolovati. Ko da pecaš u ribnjaku. Ili ko da si jedino muško u srednjoj medicinskoj na ekskurziji. To su bila vremena. Pa dan nije prošao da nisam tražio da vidim finansijski izveštaj. A fora kod trolovanja je da ne čitaš odgovore, samo da tovariš dalje. Toliko mi je zabavno bilo da sam navijao podsetnik za trolovanje na telefonu, i jedno vreme sam uvek u isto vreme maltretirao. E to su bili dani.

Sad kad nema više te igrice, sad će nama da svane!


Ipak u trolovanju je najslađe kada uspeš da troluješ grupu ljudi, odnosno celu državu. Mogu reći da sam uspeo i na prvom serveru a i na drugom u tome. Na početku prvog servera ko se seća, bili su legendarni članci o Francuzima, a ovde o Bugarima i Bugarašima (nije lako prestati). To mi je bio najveći cilj. I mislim da sam uspeo.

Sad kad imaš vremena, možemo otići na festival Turkmenistanskog kratkometažnog filma!


Nekako mi je tad bilo zanimljivo da tovarim naše, pa sam zato oformio i Opoziciju. To je bilo užasno zanimljivo. Pa lupetaranje, analiza izbora, gomila ludila. Al je bilo zabavno.

Sad si samo moj Govedo, neka si se mako od te igrice.


Onda se dogodio ključni trenutak kad su me sjebali i navukli da im pomažem oko vođenja udara i šljakanja za državu. Ja da sam bio na mestu drugih, sebi bi džigericu izvadio od zajebavanja. Al nema veze, i tad mi je bilo zabavno. Sećate se bugarijada i sličnih manifestacije. Kad se setim jesenje bugarijade. 



Ko igra malo duže, sigurno se seća da nisam preskakao izbore da se kandidujem. Na kraju sam i uspeo. Dobio sam Otisa, kad nije očekivao. Nije mu bilo pravo. Nadrkao se poprilično. Al i on kao i svi ti stuenti jutuberi je lak plen. Brzo je sve došlo na svoje. Al eto ja ni kriv ni dužan psotao Predsednik. Makar sam izdavao članke, ako ništa drugo.

Ajde više, šta smaraš toliko, dolaz vamo bre Govedo!


Ne mogu svega da se setim, svih ludila. Al eto ako se i vi setite pišite u komentarima. E da, umalo i da zaboravim na naš turnir u šahu. Eto ne dočekasmo da napravimo internacionalno, kako smo planirali. Al ko zna, možda negde drugde.



Zaista mi je bilo zabavno, al na kraju svemu dođe kraj. Kako kažu ono beše, jedna vrata se zatvaraju i otvaraju se druga. Kontam da je to negde istina. Jer kad je Šprcl prestao da igra, odmah sam našao koga sledećeg da tovarim. Hahahahahahah.

Elem, budite mi dobri, uživajte i subskrajbujte se na Otisov jutub kanal gde ima emisije sa nekim ortakom.

Pozdrav
Govedo